\"Tania Lolla Kaddoura:Ljubav prema sportu I trčanju me je dovela u Ujedinjene Arapske Emirate\"

Tanja, hvala ti na tvojoj hrabrosti da budeš iskrena i podeliš deo svog puta.Tvoja priča ne samo da inspiriše,već i podseća sve nas da,postoje uvek ljudi kao što si ti koji nas podstiču da verujemo u sebe i svoje mogućnosti.Tvoj doprinos ovom blogu je neprocenjiv.

1. Za početak,možeš li nam reći nešto više o sebi?

Pozdrav Filipe I pozdrav svim tvojim čitaocima.

Moje ime je Tanja Kaddoura I za sebe volim da kazem da sam po struci sportski fizioterapeut ali po opredeljenju mama koja ima za misiju da inspiriše.

Rodom sam iz Herceg Novog a moja ljubav prema sportu I trčanju me je dovela u Ujedinjene Arapske Emirate , u Dubai tačnije gde sam zaista tu ljubav pretvorila može se reći u karijeru / posao a kasnije I u brak ( ispričaću ti tu cool priču malo kasnije )

Ja sam ambasador pokreta za brend ASICS njihov sam FrontRunner, takođe sam ambasador i trkač za brend Vitamin Well, ali i ambasador spartanskih trka .

2. Kako je izgledao tvoj put do trčanja, i šta te je inspirisalo da se posvetiš ovom načinu života?

Volim da kažem da nemam neki određeni trenutak ili neku situaciju zbog koje sam pocela da trčim .

Trčanje je jednostavno bilo sastavni deo mog aktivnog zivota jos od dečijeg uzrasta. U početku trčanje kao samostalno nije bilo uvek moj izbor , vrlo često je bilo kroz sportove koje sam trenirala .

Međutim tek malo kasnije kada su na red došle Spartanske OCR ( obstacle race course) mogu reći da su one pokrenule pravu strast prema trčanju u meni .

Htela sam da budem najbolja , htela sam da pobedim , ali pored prepreka koje su sastavni deo trke I koje su mi odlično išle. Moje trčanje tada nije nije bilo na tako dobrom da ne kazem pobedničkom nivou .

Počela sam da trčim onako planski baš sa tim prvim trkama sa preprekama.

Tada sam naučila mnoge stvari o trčanju , i velikoj razlici u trčanju na asfaltu tj gratskim trkama , trail-u ali I u pustinji.

O bitnosti različitih vrsta treninga kao I sportke opreme .

Malo po malo pokazivali su se rezultati i moje pobede. Tako da mogu da kazem da sam tek tada postala "prava" trkačica a trčanje je postalo moj sport .

Mada ne postoji izraz prava ili ne to je bilo više ovako da se našalim jer nema tu neke posebne medalje, nekog rezultata, kilometra ili nekog drugog znamenja koje vam kaže da ste sad pravi Ili ne !

Ako trčite vi ste trkač ili trkačica i to je bas lepota ovog naseg sporta. Svi su dobrodošli .

Zatim je na red došla je sledeća velika trka za mene .

Prvenstvo Bliskog istoka U spartanskoj (beast) trci koja je bila 21km i 30 prepreka mada to 21 km se ispostavilo kao 30 km kasnije kroz divnu pustinju i brda u oblasti Hatta u emiratima.

Dosla sam na cilj I pored mene je bio tada moj sadašnji suprug . Nekim čudom ja sam bila ta koja je uzela I stavila mu medalju oko vrata.

Tada smo se upoznali a nakon godinu dana od te trke I venčali.

Ubrzo nakon te spartanske trke na 30 km uvideli da zajedno imamo istu strast I ljubav prema trčanju i da bi kao spartanski ambasadori voleli da motivišemo i inspirišemo ljude da i oni počnu da trče.

Osovali smo klub I trkačku grupu koja se je zvala "mafiwifi "  što bi sa arapskog u prevodu značilo " nema interneta " cilj nam je bio da što vise ljudi pokrenemo da surfuju nekim zdravijim načinom života !

Vrlo brzo smo postali veoma poznati u trkačkom svetu i zajedno sa našim klubom smo radili trke po celom svetu ukljucujući svetsko prvenstvo OCR u Sparti kao I u jezeru taho u Americi.

Posle mnogo trka došao je na red moj prvi maraton Dubai 2018 god.

Moje prvo I veliko mentalno I fizičko iskustvo trčati 42.2 km bez prepreka I bez prestanka.

I uspela sam ...

Sad sledi ona cool priča koju sam ti obećala na početku razgovora.

Kada smo posle skoro 4 sata završili maraton pitali su me za jednu lokalnu tv stanicu da li će mi se sada promeniti zivot jer tako kazu kada istrčiš maraton.

Ja iskreno u tom trenutku nisam znala šta da odgovorim jer je bio moj prvi maraton ali moj sadasnji suprug je tada dodao " Hoće zivot će se sigurno promeniti ako želiš da se udaš za mene "

Oh ok , uredu znam sada malo zvučim kliše ali zaista sada stojim iza reči jedno trčanje

će ti promeniti dan a jedan maraton će ti promeniti život .

I zaista jeste ,nastavila sam da trčim svaki dan.  Nizale su se I pobede I porazi a I mnogobrojne sportske ponude kao i poslovi vezani za trčanje a I ovaj novi " influencer " zivot gde sam ubrzo potom bila proglasena " za sportskog i fitness influncera " godine na bliskom istoku , I osvojila mnogo nagrada za svoj rad , trud i kao i za inspiraciju drugima.

Takođe sam postala sam Mama dečaka Noe ali i Asics FrontRunner ambasador.

Tako da ajde konačno da se vratim tvom pitanju .

Trčanje je zaista deo moje svakodnevice, trčanje nije nešto što se ne uklapa u moj život nego već je jednostavno sastavni deo mog života .

Sada su se moji pripriteti malo promenili od kada sam postala mama Noi i Lei , više nisu u pitanju samo PB rezultati I  podijumi sada jednostavno više od svega  želim da budem zdrava I psihicki I fizicki I da budem dobar uzor svojoj deci ali i ljudima oko sebe .

Ali I kada požele da trče mama jednostavno ima snage , volje I sposobnosti bas za to.

3.Koji je tvoji prvi trkački cilj bio i kako si se pripremala za njega? Sećaš li se svog prvog ozbiljnog trčanja ili trke i kakav je to bio trenutak za tebe? Sećam se svog prvog polumaratona i tih tada velikih 21 km. To je bila prva trka za koju sam pravila plan, trčanje po nedeljama, intervalni treninzi, duga trčanja, tempo, ali i treninzi snage, baš sve ono što ide u pripremama za jednu ozbiljnu distancu od 21 km. Tada sam prvi put čula neke nove termine i shvatila da trčanje nije samo istrčati dužinu, već mnogo više od toga. Verovatno svaki trkač pamti tu prvu, za njega veliku trku i taj prolazak kroz cilj. Osećaj je bio zaista neverovatan i ne znam da li se to može baš rečima opisati, jednostavno mora se osetiti ta emocija kada prođeš kroz cilj nakon svih uspona i padova, nakon neprospavanih noći od umora, ali i ranih jutarnjih treninga. Ali kada prođeš kroz cilj, vidiš da je sve vredno toga, jer osećaj pobediti prvenstveno samu sebe, svoje sumnje, svoje strahove je nekako neverovatan i zaista može da vam promeni pogled na sve aspekte života, ne samo u trčanju, jer baš tada, kada prođeš kroz cilj prvi put, shvatiš da svojim trudom i radom možemo apsolutno sve što zamislimo.

4.Kao iskusna trkačica, koje su najvažnije stvari na koje treba obratiti pažnju kada se pripremaš za trku, bilo da je u pitanju kratka distanca ili maraton? Najbitnije je da naučimo da slušamo svoje telo i da se ne povredimo. Jer kao sportski fizioterapeut znam jako dobro šta znače sportske povrede i kako mala greška može jako skupo da nas košta. Zatim, jako je bitno postaviti ciljeve koje želimo, kao i plan rada kada se spremamo za neku trku. Planiranje je zaista pola uspeha u sportu. Vrlo često mislimo da je samo motivacija dovoljna, ali motivacija, iako kao jedna od bitnih stvari, pogotovo na početku trčanja, moram reći da je od motivacije za trčanje mnogo bitnija disciplina. Jer ako mi samo trčimo kada smo za to motivisani, nećemo baš puno stići. Uvek se nešto desi ili nešto preskočimo, zato je bitno imati plan i pratiti taj plan. Rekla bih to ovako: Stavite trčanje u svoj kalendar obaveza, baš kao što biste to učinili ako je u pitanju poslovni sastanak, ispit ili nešto drugo vama bitno. Jer sigurna sam da nećete baš propustiti poslovni sastanak ako niste motivisani tog dana ili pada kiša napolju, a vi biste radije spavali i gledali TV, tako isto je i sa trčanjem. Meni u kalendaru za svaku nedelju stoji kada ja trčim, i po tome planiram svoj dan, ali i celu radnu nedelju. U trčanju treba biti disciplinovan, ali i fleksibilan. Možda nećete uvek trčati zapisanu planiranu dužinu ili tip trčanja, ali ćete svakako izaći na ulicu i jednostavno trčati. Iako oprema u kojoj trčimo nije presudna za naš uspeh na trci, jako je bitna. Dobre patike i oprema su nešto što nas čuva od povreda, olakšava nam trčanje i može da nam pomogne da naš sveobuhvatan osećaj u trčanju bude bolji. Tako da za trku uvek budite obučeni u skladu sa vremenom i dužinom koju trčite.

• Kada je sam dan trke u pitanju, jako je bitno da za taj dan ne radimo nove stvari, da ne jedemo novu hranu, npr. ili da ne trčimo u potpuno novoj opremi. Za trku moramo imati proverenu opremu koja će vas podržati u vašoj trci i željenoj distanci. Sigurna sam da ako do tada neka jako začinjena hrana nije bila vaša standardna večera, moj savet je da ne jedete baš takve nove stvari dan pred trku, na primer.

• Hidratacija je zaista ključ uspeha, ali i zdravlja. Ali to ne znači popiti 2 litre vode pred trku, već hidrirati se dobro tokom cele nedelje pred trku. Ako ste ljubitelj gelova ili nekih drugih oblika rehidratacije i energije, probajte da se informišete pre trke o njihovom delovanju i testirajte ih pre same trke.

• Znam da je svako uzbuđen pre trke i da možda ne možete da se opustite, ali probajte da se ne preforsirate u treningu i trčanju nedelju dana pre trke. Tada je "hard work" već urađen, sada trebate da odmorite, da se lagano rastrčavate i pripremite telo za trku.

• Ishrana je jako bitna ako želimo dobar uspeh na trci, ali ne samo za trku, već ako planiramo da trčanje bude deo našeg života. Tako da pravilna i balansirana ishrana kod sportista je zaista bitna. Tako da, na primer, ishrana bogata ugljenim hidratima pred trku je svakako poželjna. Moram ti priznati da nekada najviše volim trke jer obavezno pred trku imam "carb up day" kada jedem, npr. pizzu ili pastu, pa umem da se našalim i kažem da trčim samo zbog toga. Dodala bih još: stavite plan B u svoju pripremu za trku. Naravno, svi mi želimo najbolju moguću trku, lake noge i nove, možda PB, rezultate, ali nekada stvari ne idu baš kako mi zamislimo, vezano za našu spremnost. Tako da imati plan B trke negde u glavi i ako nam zatreba za vreme trke, budite sigurni da zbog njega nećete osetiti demotivisano ili tužno, zbog čega ćete možda poželjeti da odustanete. Budite najbolji za sebe taj dan, ali budite i prilagodljivi.

5.Trčanje je često mentalni izazov. Kako se nosiš sa psihološkim izazovima tokom dužih trka, kao što su umor, bol ili trenutci kada se osećaš da više ne možeš da nastaviš? Vrlo često, kada trčim duge distance, umem sebi da stavim plan da to nije, na primer, 20 km, nego 5 km samo četiri puta. Šala na stranu, ali meni su takvi trikovi uvek najdraži i nekako mi olakšaju situaciju. Ako me savlada umor i osećam da možda više ne mogu da trčim, kažem sebi: "Hajde do onog drveta, otrči samo, pa onda hajde do sledeće, pa hajde do neke tamo bandere" i tako uspem da pobedim svoj um, jer naš um igra veliku ulogu u našem životu i trčanju takođe. Zaista, kakve su nam misli, takav nam je život. Tako da, moj savet bi bio: nađite cake i neke trikove koje vama olakšavaju situaciju kada naiđe bol, kada naiđe umor. Uvek se setite zašto ste tu, jer svako od nas ima neki razlog zašto je počeo da trči i zašto trči baš tu trku.

6.Mnogi trkači se suočavaju sa trenutnim padom forme ili „plateaua“. Kako se nosiš sa tim periodima i šta radiš da bi izašla iz toga?

To je normalna pojava, ali vrlo često ume da bude zastrašujuća kada shvatite da jednostavno ne možete da trčite duže ili brže.

Plan je moja najbolja priprema za sve. Ja uvek zapisujem svoje ciljeve na nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou. Nekako, kada su stvari na papiru, mi ih drugačije doživljavamo; one su "fizički zabeležene" i naš um onda reaguje drugačije. Tako da, na primer, kada naiđem na blokadu ili pad forme, ja pokušam da stavim manje, dostiznije ciljeve koji me mnogo neće opteretiti, a mogu da pomognu u probijanju ove barijere.

Jako je važno dobro znati šta želite da poboljšate i da budete baš specifični u tome šta želite. Tako da vaš cilj ne treba da glasi: "Ja želim da trčim duže", već vaš cilj mora biti specifičan i fizički merljiv. Tako da, onda bi to zvučalo ovako, na primer: "Ja želim danas da istrčim dodatnih 500 m" ili "danas želim da trčim zadnji kilometar određenom brzinom", a ne samo "ja želim da trčim brže".

Pomoć prijatelja Uvek je bolje i društvu, i nekada najbolji način da izađemo iz naše rutine ili pada forme je da pozovemo nekog da trči sa vama ili da se priključimo trkačkom klubu.

Takođe, probajte neki drugi vid treninga, kao što su plivanje, trening snage ili vožnja bicikla. Alternativni treninzi trčanju ne samo da mogu da poboljšaju našu formu, već umeju da budu i jako rasterećujući za naš um, ali i telo, kada se nađemo na blokadi ili padnu forma u samom trčanju.

Još jedan od saveta kako izaći iz "plateaua" je da dodam svom trčanju ono što uglavnom svi izbegavamo ili bar ne radimo dovoljno često. A to je trčanje uzbrdo. Ništa vas tako dobro ne će vratiti u formu - obećavam. Jer trčanje uzbrdo koristi druge mišiće koje ne aktiviramo toliko u samom trčanju na ravnom, a kada su mišići jači, a naš abdomen stabilniji, mi ćemo biti bolji u našem trčanju.

7.Da li se trčanje za tebe menja tokom godina? Kako si se razvijala kao trkačica i koje si promene primetila u svom pristupu trčanju kroz vreme? Oh, kako da ne. Svaki period u mom životu je bio različit što se trčanja tiče. Kada sam bila malo mlađa i kada sam se takmičila, a pobede na trkama ili dobri rezultati za nijansu bili važniji nego sada, onda je i trening bio drugačiji. Drugačije sam shvatala ozbiljnost treninga. I to je bilo apsolutno uzbudljivo – oduzeti 5 ili 10 minuta trčanja na 21 km i sav rad koji je za to potreban. Kada sam bila u drugom stanju i trčala u obe svoje trudnoće, onda je bilo najbitnije da se ja dobro osećam i da su moje bebe u stomaku bile dobro. Sada, kao mama dvoje dece, trčanje za mene predstavlja mnogo veće uživanje od onog trčanja samo za boljim rezultatima. Moram ti priznati da otkako trčim sa svojom decom u trkačkim kolicima, naučila sam da trčim bez obaveza – da budem brza, da gledam na sat ili da imam određenu distancu. Tako da trčanje sa decom je donelo novu dozu ljubavi prema trčanju. A vrlo često sada, kada trčim (bez dece), to je nekako mojih sat vremena, kada niko od mene ništa ne traži, nikome ne trebam i jednostavno uživam u tom trkačkom satu samo za mene i zbog mene. Trčanje je zaista neki vid terapije i rasterećenja. Tako da, svaki period mog života i trčanja je bio različit, ali to je i lepota ovog našeg sporta, jer trčanje je uvek tu i ono se prilagođava našim trenutnim potrebama. Sada, kada je moja ćerka napunila godinu dana, mogu da se posvetim trčanju malo ozbiljnije i da nastavim da treniram. Trenutno se spremam za svoj prvi Ironman 70.3 triatlon.

8.Kakav je tvoj pogled na trkačku zajednicu danas? Kako bi volela da se razvija u budućnosti, i šta bi volela da se menja u trkačkoj industriji? Mislim da je situacija danas mnogo bolja nego kad sam ja počela da trčim. Danas postoje puno klubova, sportskih brendova i raznih magazina na temu trčanja i to je zaista divno. Mislim da se sada mnogo više priča o trčanju, ali ne samo o trčanju kao sportu, već i o načinu razmišljanja i životu. Volela bih da u budućnosti, konkretno u Srbiji, bude više trkačkih staza i obeleženih mesta za trčanje. Da svaki grad ima mesta gde možemo bezbedno da trčimo, jer, nažalost, u Nišu, gde se trenutno nalazim, nemam puno mesta gde mogu nesmetano i rasterećeno da trčim sa dečijim kolicima, a da ne moram da razmišljam o našoj bezbednosti i saobraćaju. Ali svakako, trčanje i kod nas, ali i u svetu, ide u dobrom pravcu i volela bih da taj trend napretka opstane. Da trčanje uvek bude dostupno i bezbedno za sve.

9.Kako usklađuješ trčanje sa drugim aspektima života, kao što su posao, porodični život ili putovanja? Trčanje je zaista deo mog života. Nešto poput doručka (svaki dan ga jedemo) i nikada nam ne dosadi. Zar ne? Nije lako uvek uskladiti trčanje uz posao, život ili obaveze, ali uz malo dobre volje i bolju organizaciju sve je izvodljivo. Putovanja i odmori su za mene uvek aktivnog karaktera. Tako da, ako ne trčim, uvek se tu nađe neki drugi sport ili neka druga aktivnost koju možemo da probamo zajedno kao porodica. Mada, najlepše je upoznati novi grad ili mesto kroz trčanje i kada god sam u mogućnosti, ja volim da razgledam novi grad iz tog trkačkog ugla.

10.Da možeš da trčiš bilo gde na svetu, gde bi to bilo i zašto? Vrlo često kažem da nisam dovoljno trčala svojim rodnim gradom kada sam bila dete, nekako me je život poveo drugim tokom i drugim gradovima i zemljama. Tako da, ako mogu da biram bilo gde na svetu gde bih trčala, rekla bih da je to moj grad Herceg Novi, gde bih trčala pored obale mora svaki dan.

11.Kada se opuštaš, šta voliš da radiš da bi napunila baterije? Imaš li neki hobi koji te potpuno opušta van trčanja? Ronjenje. Ronjenje je moja strast i moja terapija. Ništa ne može tako dobro da me rastereti i usreći kao duvanje balončića ispod vode, kada ceo svet postaje miran, moji pokreti lagani i umirujući, za razliku od gradske žurbe i trčanja. A podvodni svet postaje moj novi univerzum. Ja sam takođe PADI AmbassaDiver ambasador ronjenja u Srbiji i Crnoj Gori, i na to sam vrlo ponosna, jer biti ronilac i širiti svest o odgovornosti i očuvanju prirode i naših mora usko je povezano sa svim što radimo mi na kopnu, pa i trčanjem, između ostalog. Divno je biti u mogućnosti da svoju ljubav prema pokretu promovišem i na kopnu, ali i ispod nivoa mora.

12.Kako je izgledalo tvoje iskustvo postajanja ambasadorom brenda Asics? Mogu da kažem da je taj poziv od Asics-a meni u neku ruku promenio život. Doneo je neku novu energiju u moje trčanje i nekako je taj poziv stigao baš u pravom trenutku, te godine kada sam postala mama i kada mi je trebala dodatna motivacija da nastavim da trčim.

13.Kao ambasador sportskog brenda, kako vidiš ulogu opreme u trčanju i kako je odabir pravih proizvoda uticao na tvoje performanse? Jedna patika, novi šorts ili majica zaista mogu da promene naše trčanje i naše performanse. Iako patike i oprema koju imate nisu presudne da vi počnete da trčite, svakako investicija u prikladnu opremu može da bude od velike pomoći. Moram ti priznati da sam samo sa zamenom patika sa običnim mekanim đonom sa patikama sa karbonskim đonom trčala svoj najbrži polumaraton do sada. To je možda i najuzbudljiviji deo! Razumeti šta možemo da poboljšamo u našem trčanju i treningu samo sa opremom koju nosimo.

14.Šta te privuklo da se povežeš sa brendom Asics, i šta ti se najviše dopada u vezi sa njihovom misijom i vrednostima? ASICS je kao brend najsličniji mom razmišljanju i pogledu na trčanje i na važnost fizičkog pokreta uopšte. Ne znam da li si znao da je ASICS akronim od latinske izreke "ANIMA SANA IN CORPORE SANO" Što u prevodu znači "U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH". To je nešto što se slaže sa mojim načelima i smatram da je pokret nešto najdragocenije što mi imamo i da trebamo da se pokrenemo za svoje telo, duh i um. Tako da ASICS baš kao i ja želi da pokaže da je pokret za svakoga, i da bez obzira da li je vaš cilj da trčite brzo, ili možda želite da smršate, ako vam je cilj da trčite dugo, ili da trčite triatlon ili možda ultramaraton, možda samo vaših prvih 5 kilometara ili jednostavno želite da prošetate. ASICS je brend koji vas podržava u svakom smislu te reči i to je ono što je za mene neprocenjivo.

15.Kao ambasador Asics-a, koliko je važna tvoja uloga u edukaciji i inspiraciji drugih trkača? Kako koristiš svoj uticaj na društvenim mrežama da preneseš poruku brenda? Jako sam ponosna na svoju saradnju sa ASICS-om i zaista sam srećna da svoje znanje i uticaj mogu da podelim sa drugima putem društvenih mreža. I verujte da kada čujem samo jednu osobu koja u komentarima na društvenoj mreži kaže "Lolla, zbog tebe sam počela da trčim", moje srce zaista "poraste" za broj i to mi svakako daje motivaciju da nastavim ovo što radim na svom blogu @lolla_fitness.

16.Koji bi bio tvoj savet za sve koji tek počinju sa trčanjem? Šta smatraš najvažnijim za one koji žele da uđu u trčanje, bilo iz hobija ili kao ozbiljan sport? Jednostavno počnite, počnite tu gde ste, baš time što imate sada. Ne čekajte ponedeljak, nove patike, novu godinu, prvi u mesecu, Valentinovo ili neki rođendan. Počnite sad! Evo, možda dok čitate ovaj naš razgovor. I odmah napravite dobar odnos sa trčanjem, naučite da volite pokret. Nemojte da trčanje bude samo obaveza i da mislite "JA MORAM" da trčim, već to morate promeniti u "JA MOGU" da trčim. Korak po korak, nogu pred nogu, kilometar po kilometar, i ko zna šta vas čeka iza sledeće ograde, možda vas trčanje odvede baš tamo gde niste ni zamislili da možete da budete. Baš kao ja, možda od jednog običnog trčanja pored keja postanete novi ambasador Asics-a ili upoznate ljubav svog života. Imajte vere u sebe i ne dozvolite da vam neko kaže drugačije. Jer svi smo mi bili baš na vašem mestu. Svi smo u jednom trenutku bili početnici. Za kraj ću dodati moj omiljeni citat: "Uspeh nije konačan, poraz nije fatalan. Hrabrost da se nastavi je ono što se računa."