\"Jelenina trkačka priča: Snaga, upornost i koraci prema cilju\"

Jelena je moj dragi prijatelj koja svojim trkačkim duhom i neverovatnom energijom inspiriše sve oko sebe, pokazujući da je svaki korak prema cilju prilika za lični rast i snagu. 1.Kako si se osećala na početku, kad si prvi put izašla na trčanje? Prvi put kada sam potrčala bilo je iz znatiželje da li ja to uopšte mogu i koliko mogu bez da zastanem. Bilo je to celih 1,1km. Osećala sam se super! Želela sam sutradan da otrčim duže! I time se rodila motivacija da nakon svakog trčanja svaki sledeći put otrčim duže.

2.Da li si imala neki trenutak kad si pomislila da nećeš moći da trčiš, ali si ipak nastavila? Bilo je ovakvih trenutaka puno jer sam se uz drugaricu koja je bolji trkač prijavljivala na trke za koje uopšte nisam bila fizički spremna. I pored trčanja i hodanja uvek sam prošla kroz cilj i završila distancu. Čak polumaraton na 33•C sa 15-ak kilograma viska i kondicijom za 14km. Uvek kada je teško trudim se da nastavim. Nikada zbog očekivanja drugih nego da pobedim sebe. Da danas budem bolja verzija sebe nego juče što sam bila.

3.Kako ti trčanje pomaže da se nosiš sa stresom ili izazovima u svakodnevnom životu? Trčanje mi pored slobode i bega od svakodnevnih obaveza i odgovornosti doprinosi rasterećenju i bistri um. Kada trčim ulicama volim to da radim sa slušalicama u ušima i to jedinstveni deo dana gde se posvetim da u isto vreme slušam muziku - aktivnosti koju sam vremenom zapostavila u životu.

4.Koje promene si primetila u svom telu i umu otkako si počela da trčiš? Veći deo svog života se borim sa hormonskim disbalansom i viškom kilograma. Od kako sam počela da trčim nekako je sve lakše u toku dana, a hormonski disbalans se polako menja. Kilogrami isto postepeno idu dole sto me posebno raduje. U toku trčanja često uhvatim sebe da sam toliko opuštena i u svojim mislima i mašti da se uopšte ne setim nekog pretrčanog dela i ispostavi se da sam baš na toj distanci bila najbrža.

5.Da li imaš neke omiljene trenutke ili lokacije za trčanje? Od najposebnijih trenutaka sa trka bih izdvojila trenutak kada sam peta prošla kroz cilj na Staroj Planini jer je 80% trkača skrenulo pogrešno na MTB stazu i izgubilo se, neki čak i 20km od cilja! Šalu na stranu, svaka trka je za sebe imala poseban trenutak i svaka lokacija svoju lepotu, ali najbolji provod je bio na Ceru!

6.Kako trčanje utiče na tvoju energiju tokom dana? Što se energetskog nivoa tiče, iznenađujuće je, ukoliko trčim ujutro pre svih obaveza, da više energije imam u toku dana i lakše podnosim izazove sa kojima se susrećem. Kako dan odmiče tako odmiče i “unutrašnja snaga” za trčanjem, ali odmah nakon trka umesto umora imam osećaj kao da sam “napunila baterije”.

7.Šta ti je najviše pomoglo da se motivišeš da ostaneš dosledna trčanju?

Najviše su mi pomogli ljudi. Moji prijatelji i drugi trkači. Veliki udeo u motivaciji ima ljubav prema trčanju koju sam razvila na trail trkama.

8.Koji je tvoj trenutni trkački cilj i kako planiraš da ga postigneš? Za sledeću godinu imam planirano nekoliko velikih poduhvata. Maraton u Sarajevu, 42km i Epic series slam 2025. u trail trčanju. Za Sarajevo već imam izgrađen plan treninga koji će omoguciti mom telu da mu dugačke distance ne padaju teško. Takođe za trail trčanje imam plan treninga za koji nisam još sistematicno započela, a planiram od nove godine i time da se pozabavim. Pravim neka odstupanja u ishrani ali će to posle praznika mnogo rigoroznije da primeni. Postoji par lokalnih trka i trka koje sam prosla ove godine koje bih želela ponovo da iskusim i gledacu da se pojavim na njima.

9.Da li ti trčanje pomaže u povezivanju sa samom sobom ili sa drugima? Svakako da me trčanje povezuje sa drugima. Od puno iskusnijih trkača mogu dobiti lepi saveti za napredak, ali i negu tela trkača (kako sprečiti i prevazići povrede npr.) Što se tiče povezivanja sa samom sobom, trčanjem sam puno iznenadila sebe. Trčanje je ranije za mene bila aktivnost za koju sam imala bezbroj izgovora zašto “to sebi da ne radim”, a sada je ogromna ljubav gde ne znam da bi se igde drugde pronašla tako. Ja sam trčanje prigrlila kao nešto sebi svojstveno, a sa njime je došlo puno lepih prijateljstava, putovanja, čak je osnažilo postojeća prijateljstva i donelo zajednicu ljudi koja je i pored kompetativnosti i konkurentnosti oberučke mene prigrlila kao trkača.

10.Šta bi savetovala nekome ko tek počinje da trči i oseća se nesigurno? Ja sam samopouzdanje puno podigla trčanjem i ubeđena sam da će svakom pređebim metrom više nesigurnosti samo nestajati. Ima nešto sto mi trkači radimo kada razgovaramo sa ljudima a to je da stalno pričamo o svom progresu. I to ne radimo da bismo se hvalili dokle smo mi sami došli već postavljamo lični primer kako bilo ko može isto tako, pa čak i za kraće vreme sa boljim rezultatima. Treba naći par ljudi koji će vas podsećati da nastavljate u trenucima kada niste raspoloženi. Mada, trčanje samo po sebi će vas vremenom samo “pozivati” da ga odradite. Učešćem na trkama upoznaćete nove gradove, mesta, staze, osvojiti vrhove, upoznati ljude, a i ne zaboravimo da leti frajeri trče bez majice pa je i to svakako lep prizor.